Nastanak Goju-Ryu Karatea

Veliki Majstori Goju-Ryu KarateaŠirenje Goju-Ryu Karatea u Svetu

 

Širenje današnje forme karatea potiče sa Okinave, odnosno iz Japana gde je primio sportska obeležja.

Okinava je inače kolevka današnjeg modernog karatea od kojih su najpoznatiji Goju-Ryu, Shito-Ryu, Wado-Ryu, Shoto-Kan i Kyokushinkai.

„Karate u bilo kojoj formi (Jutsu ili Do) u Japanu nije jedinstven sistem. Postoji preko 100 stilova. Svi su izdanci stranih boračkih veština pomešani sa tehnikama Japanskog Atemi-ja i Ju-Jutsu-a. Ali je ipak Karate-Do preovladao Japanom… Danas, u nekim stilovima je vežbanje oružjem obavezno i neophodno a u drugim ne; Oni su postali čisto sportski nastrojeni: fizičko obrazovanje i sportsko takmičenje je sve što daju, samoodbrana nije glavni element. Vodeći stilovi su oni iz All Japan Karate Federation (A.J.K.F.), Goju(Ryu), Wado(Ryu) i Shito(Ryu). Svi oni poučavju izuzetno dobru usklađenost fizičkog obrazovanja, samoodbrane i na kraju i sporta“*

Goju-Ryu nastaje na Okinavi, u gradu Nahi, iz formi borenja u tom kraju poznatih pod nazivom „Naha-Te“. Inače, svi stilovi na Okinavi potiču iz južno-kineskog sistema borenja zvanog „Shaolin-Kempo“, mada su mnogi elementi uzeti iz mekših formi kineskog boksa, pa time i dobijaju posebnu formu.

Glavni predstavnik Naha-Te forme vežbanja bio je Kanryo Higashiona koji je proveo trideset godina u Kini u drugoj polovini XIX veka izučavajući više stilova borenja. Povratkom na Okinavu menja neke forme čvrstog „Shaolin Kempa“

Goju-Ryu nastaje krajem XIX i početkom XX veka, zahvaljujući velikom i poznatom učitelju Chojun Mijagiju, učeniku Kanryo Higashionne, koji do ovog stila dolazi mukotrpnim vežbanjem i izučavanjem borilačkih veština.

On to čini ne samo kod majstora Higashionne, već provodi deo svog života u južnoj Kini gde proučava čvrstu i meku formu vežbanja, kombinujući ih kasnije na Okinavi i time dolazi do zaključka da su obe forme nerazdvojne i da ih treba ujediniti. On daje stilu naziv „Goju-Ryu“ („Go“ znači čvrsto i primenjuje se na kraju pokreta u stavu, bloku i udarcu, a „Ju“ znači meko i primenjuje se u kretanjima pre završetka pokreta).

Goju-Ryu se takođe prilagodio školskom sistemu fizičkog vežbanja na Okinavi, ali je ipak zadržao izvorne elemente veštine zahvaljujući učiteljima Toguchiju i Jamaguchiju koji su originalno Miyаgijevo učenje zadržali u posebnim školama na Okinavi i u Japanu.

Goju-Ryu se takođe dobro prilagodio i sportskom obliku, mada sport zahteva sasvim drugim sistem i metodiku vežbanja. Zbog tih poteškoća, a misli se na borbu bez kontakta, Goju-Ryu se nije proširio kao Shoto-Kan i Wado-Ryu koji su po svom sistemu vežbanja daleko bliži sportskom obliku borenja.

* Draeger F. Donn, Smith W. Robert: Asian fighting arts, Kodansha International ltd. Tokyo and Palo Alto,1970, III izdanje, str. 140