Majstor Gogen Yamaguchi

Kanryo Higashionna Seikichi Toguchi
Chojun Miyagi Gogen Yamaguchi

Gogen

Rođen je 20.01.1909. godine kao treći sin od desetoro dece ( šest sinova i četiri kćeri) u porodici Yamaguchi u gradu Kagoshima, od majke Yoshimatsu i oca Takutaroa. Svi sinovi porodice Yamaguchi su se razlikovali od dečaka iz drugih familija zbog velikog interesovanja za borilačke veštine, pre svega Japansko mačevanje (Kendo) i Judo.
Gogen Yamaguchi je počeo da uči Kendo u Jigen školi kad je bio u drugom razredu osnovne škole. Majstor Toshiaki Kirino, vođa Jigen škole, je bio poznat u vreme Neiji perioda, kako se govorilo po tome što je mogao da „preseče kap vode koja je padala, tako brzo, da je njegov mač bio u koricama pre nego što bi kap vode pala na zemlju“. *
*Urban Peter: Karate Dojo, Traditions and tales of a martial art. Charles E. Tuttle Company. Tokyo, str 106-9
Po prvi put Karate (Goju-Ryu) mu je pokazao i počeo da ga uči okinavljanin Maruta, po zanimanju tesar, 1921. godine. Voleo je dečaka jer je ovaj bio strašno zainteresovan za borilačke veštine uopšte. Dečak tada nije znao da će Karate postati njegov način života. Danju je trenirao Kendo u Jigen školi, a uveće i noću Karate sam kući.
Završio je komercijalnu školu „Konohana“. Upisao „Kansai“ univerzitet, odakle je isključen kao “ grubijan Yamaguchi“. Potom se upisuje na „Ritsumeikan“ univerzitet u Kyoto-u. Pošto tamo nije bilo Karate kluba, počeo je da trenira Sumo. Bio je i vodja navijača na utakmicama. Karate je vežbao sam.
U staroj zgradi „Shin-Sen-Gumi“ (iz Tokugava perioda, 1863. god.) osniva i vodi prvi Goju-Ryu klub u Japanu zvan „Škola Goju-Ryu karatea – grupa Showa Shin-Sen Gumi“. Svi učenici u klubu su nosili „hakame“ (duge platnene „pantalone“ sa veoma širokim nogavicama koje se nose uglavnom u Kendo-u i Aikido-u)
U to vreme Karate nije bio priznat kao Japanska borilačka veština, i nije bio član Butoku-Kai-ja (uprava Asocijacije borilačkih veština Japana koje su priznate od strane predratne vlade). Do tada se u Karateu vežbaju samo Kate i „Yakusoku kumite“ (prava borba), a Gogen Yamaguchi prvi uvodi „Jiyu kumite“ (slobodnu sportsku borbu). Mnoga pravila sportskog borenja donešena krajem dvadesetih godina prošlog veka su još u upotrebi.

Gogen Yamaguchi3

Gogen Yamaguchi4

 U međuvremenu Yamaguchi postaje vođa grupe „Kin-Ei-Tai“ („Dobrovoljna careva garda“) sa Ritsumeikan univerziteta koja je čuvala Palatu u Kyoto-u kad god bi car boravio u gradu ili zapadnom Japanu. To je bila tradicija Ritsumeikan univerziteta još od vremena njegovog osnivača princa Sainji-ja.
Uz pomoć Seizaburo Fukushima-e, rukovodioca Judo sekcije u Butoku-Kai-ju, Gogen Yamaguchi je uspeo da Karate postane priznat i uveden u Butoku-Kai 1930. godine. To je bilo u vreme promene značenja naziva Karatea od „Kineske šake“ do „prazne šake“. Tako je Karate postao bliži Japancima.
S druge strane, na Ritsumeikan univerzitetu Yamaguchi nije dobio dozvolu da osnuje Karate klub. U to vreme Karate klub je postojao samo na Keio univerzitetu, koga je osnovao i vodio Funakoshi Gitchin od 1923. godine.
Inače, u znak zahvalnosti za primanje Karatea u Butoku-Kai, Gogen Yamaguchi i njegovi učenici su nekoliko dana besprekidno po čitav dan vežbali udarajući golim šakama u „makiware“*. Bilo ih je desetoro. Posle toga, i posle pomoći u odstranjivanju nekih problematičnih grupa sa univerziteta, pretsednik Nakagawa je dozvolio osnivanje kluba 1930. godine u susedstvu čuvenog Giho-Kai Judo Instituta. Gogen Yamaguchi je tada vodio dva Karate kluba i pored toga učestvovao u Sumo takmičenjima za univerzitetski Sumo klub.
Yamaguchijev školski drug Yogi ga 1931. godine predstavlja Chojun Miyagi-ju koji razgovara sa njim i pristaje da ga podučava Goju-Ryu Karateu. Od susreta sa velikim „Sensei-jem“, Gogen se promenio. Do tada je mislio da je jači i bolji od svakog borca, ali je posle ovog susreta shvatio da je velika greška ponašati se tako u životu. O njihovom prvom susretu Yamaguchi je kasnije pisao:“Kada sam prvi put video Miyagija on je bio mnogo viši od mene i bio je četrdesetogodišnjak. Bio je veoma snažan, ali veoma pažljiv i deca su volela da budu oko njega.“**
Gogen Yamaguchi je tada imao 22 godine, a Chojun Miyagi 43. I jedan i drugi u punoj snazi: Gogen Yamaguchi kao učenik, a Chojun Miyagi kao učitelj.
Yamaguchi dalje piše:“ Jednog dana Chojun Miyagi me je imenovao za svog naslednika i izrazio želju da posle njega vodim Goju školu Karatea. Bio sam veoma iznenađen kada je zatražio da promenim ime (posle rata, na sudu u Kagoshima-i sam promenio ime u Gogen kao što je Chojun Miyagi predlagao).***
*Yamaguchi Gogen: Karate Goju-Ryu (by the Cat, tenth dan). International Karate-Do Goju-Kai. Tokyo, 1966, str.80.
**isto, str.84
***isto, str.85
Kad god je bio slobodan Gogen Yamaguchi je odlazio na planinu Kurama i vežbao ispod vodopada, sedeo na kamenju meditirajući u dugim noćima.
Vežbao je i „Sanchin“ ispod vodopada, otvorenih očiju, upotrebljavajući posebno disanje „Yo-No-Ibuki“.
Ritsuimeikan univerzitet završava 1932. godine i postaje advokat.
Maja 1938. god. odlazi u Mandžuriju i nastavlja sa treniranjem Karatea. 1940. godine Japan slavi 2600 godina svoga postojanja. Te godine je Yamaguchi postao RENSHI (crni pojas peti „dan“) i kao predsednik predvodio grupu od 70 instruktora raznih Azijskih borilačkih veština (Kineski Kempo, Bo-Jutsu, Kinesko mačevanje, Mongolsko rvanje, itd.) koja je obilazila Japan i održavala demonstracije borilačkih veština.
Posle 15.08.1945. godine, po završetku II Svetskog rata, bio je zarobljenik Sovjetske Crvene Armije. U zarobljeništvu je ostavio snažan utisak na Sovjetske vojnike i oficire, kao pravi samuraj. Jednom prilikom, jedan pukovnik mu je poštedeo život zbog te činjenice. U logoru u kome su bili, noću je temperatura bila i do -50 0C. Jednom Rusu, majoru po činu, je namestio iščašeno rame, što nisu mogla tri doktora pre njega, jer je bio krupan čovek. Yamaguchi je inače završio i medicinu.
Sovjetski vojnici su znali nešto o Ninja-ma (maskiranim borcima feudalnog Japana) i pretpostavljali su da neko od zarobljenika poznaje borilačke veštine. Od Yamaguchija su tražili da im pokaže tehniku lomljenja predmeta „Tameshiwari“. Pokazao im je i „nukite, seiken, urauchi, shuto i geri“ tehnike, ali vojnici nisu bili zadovoljni tražeći da slomi pečenu ciglu koju su mu doneli. ali vojnici nisu bili zadovoljni tražeći da slomi pečenu ciglu koju su mu doneli. Yamaguchi je odgovorio da bi radije srušio zid nego slomio ciglu. To je i uradio, mada nije bio siguran da li može. Uz dugi „Kiai“ laktom je probio zid napravivši gomilu cigala. *
Iz vremena njegovog boravka u logoru postoji priča o tome da je golim rukama ubio tigra!!!**
*navedeno delo, str. 121
**Urban Peter: Karate Dojo, Traditions and tales of a martial art. Charles E. Tuttle Company. Tokyo, str 106-9
Leta 1947. godine je pušten iz logora u Sibiru. Po povratku u Japan je hteo da otvori Karate klub, ali Američke okupacione snage to nisu dozvoljavale. Ipak, aprila 1948. je osnovao svoj klub.
Maja 1950. godine na ulazu u svoj „Dojo“ (školu) Gogen Yamaguchi je postavio tablu sa natpisom „Sve Japanski Karate-Do Goju-Kai“, dajući naziv organizaciji koji ona nosi i dan-danas.
Početkom 1954. godine, gospodin Miura, vodja „Nippon Budo Kan-a“, i Gogen Yamaguchi su razgovarali o okupljanju vođa svih Karate stilova u cilju stvaranja jedinstvene Karate organizacije u cilju prevazilaženja razlika između njih.
Bili su pozvani svi veliki majstori: Kenei Mabuni, vođa Shito-Ryu stila, Hiroshi Otsuka, vođa Wado-Ryu stila, Manzo Iwata, takođe vođa Shito-Ryu stila, Masatoshi Nakayama, vođa Shotokan-Ryu-a, i predstavnici drugih Karate stilova.
Tek Juna 1964 godine se organizuje „Skupština članova Karate Asocijacije“ za ujedinjenje Karatea u čast održavanja Olimpijskih igara u Tokiju. Oktobra 1964. godine uz pomoć Ministarstva Obrazovanja vlade Japana uspostavlja se „Sve Japanska Karate Federacija“ (A.J.K.F.) koju su činili predstavnici najvećih i najrasprostranjenijih Karate stilova (Goju-Ryu, Wado-Ryu, Shito-Ryu i Shoto-Kan), sem Kyokushinkai karate stila Masutatsu Oyame. Tom prilikom je održana i demonstracija ovih stilova koji će činiti „All Japan Karate Federation“, iz koje će kasnije nastati W.U.K.O. („World Union of Karate Organization“) i današnji W.K.F. („World Karate Federation“) – Svetska Karate Federacija.

Karate styles together
Gogen Yamaguchi je do kraja svog života bio glavni predstavnik Karate odelenja Tokijskog „Budo Kan-a“. Skoro svi veliki majstori borilačkih veština pripadaju zajednici nekada zvanoj „Butoku-Kai“ sa sedištem u Kyoto-u čiji je naziv kasnije promenjen u „Budo Kan“ a sedište premešteno u Tokyo. Organizacija se odlikuje veoma strogim postupkom za odavanje priznanja Majstorima različitih borilačkih veština i naredno imenovanje u Savet rukovodilaca „Budo Kan-a“. Imenovanje pojedinca se konačno donosi kolektivnim glasanjem velikh Majstora različitih borilačkih veština koji pripadaju organizaciji.
Interesantno je napomenuti da je , u cilju prevazilaženja razlika među stilovima, i stvaranja, slično Judo-u, jedinstvenog Karatea, čime bi on mogao postati Olimpijska disciplina, Gogen Yamaguchi je predložio osnivanje Japanskog Karate Koledža.*
*Yamaguchi Gogen: Karate Goju-Ryu (by the Cat, tenth dan). International Karate-Do Goju-Kai. Tokyo, 1966, str.124.
Osnovna smisao je bila da se dogovorom dođe do jedinstvenih Kata i tehnika, samim tim jedinstvenog Karatea bez stilova.